Arduino - projekti, ideje, savjeti, problemi

 skinuo sam 1.0.6 ali problem nisam rješio. Ukoliko je netko voljan pomoći i razrješit problem do kraja puno bi mi znacilo, krajnje je vrijeme da se problem rješi ali više ne znam što bi napravio. Isprobavam svašta po 1000put ali problem nikako da otklonim.

Naravno.

Mislim da da. Tri žice - tipično crvena +V, smeđa/crna gnd i žuta/narančasta signal. 

Google, YouTube. Ne sjećam se više što sam gledao, ima dovoljno sadržaja.

Jel moguce upravljati koracnim motorom od harddiska bez dodatnog sklopovlja, direktno da se spoji na arduino, ili eventualno preko nekih tranzistora, ali da ne moram kitove kupovati?

4

Počeo sam se malo igrati s ESP-8266, konkretno s NodeMCU pločicom s Banggooda. Izludila me!  Zanimalo me, s obzirom da su Arduinom framework uskladili s tim kontrolerom, može li koristiti I2C komponente, poput OLED ekrančića (preko Adafruitove biblioteke). Prvo Adafruitove grafičke biblioteke ne štimaju - javlja grešku. Skinuo nove verzije pa više ne javlja grešku. E sad dolazimo do pi*darije... Koji k vragu su I2C pinovi?! Koji god pinout NodeMCU pločice gledam, ni na jednoj jedinoj nisu označeni SDA i SCL, samo eventualno SPI. Moja pločica je verzije 0.9. gledam fritzing ilustraciju za verziju 1.0 - tamo su I2C pinovi D5 i D6. Na mojoj nisu. Gledam razne druge pločice - nema pravila. Na kraju sam morao izvući osciloskop i koristiti I2C scanner programčić da pronađem na kojim je pinovima I2C sabirnica - na pinovima D1 (SCL) i D2 (SDA). Poslije malo bolje pogledam sličicu - to su GPIO05 i GPIO04. A na Arduinu s 328p su I2C pinovi 4 i 5. Pa su ih očito onda tako mapirali. Sad vidim da je ova ekipa koja je radila port definirala i konstante za pinove za tu pločicu. Ali lako je biti general poslije bitke. 

Uglavnom, zanimljiva stvarčica. Skuplja je od generičkih, ali je zato kompletna - ne trebaju nikakve hardverske modifikacije, ne treba programator ni dodatno napajanje - programira se i napaja preko USB-a. Procesor na 80 MHz, 4 MB ROM-a (tj. Flasha) i 80 kB RAM-a. Ovo zadnje je jako bitno, pogotovo kod korištenja OLED ekrana, zato jer već i mali oled ekran od 128x64 piksela pojede prevelik dio RAM-a, pa onda ispada da ako hoćeš bezbrižno vrtjeti imalo veći program s OLED-om, da treba ići na Arduino Mega (a ta ploča je velika) ili eventualno na neki ARM.

Posebno je zanimljivo što pločice imaju i vlastiti datotečni sustav - znači, na njih se iz Arduinovog sučelja mogu iskopirati datoteke, koje vaš program može učitavati prema potrebi. Neke pločice iz 4 MB flasha daju čak 3 MB,  neke 1 MB, dok mnoge slabije imaju manje - neke čak samo 64k, 128k Flasha.

Imam i one druge module s malo pinova (8 pinova, od toga samo 2 GPIO pina) - ESP-01. Međutim, čini se da se I2C pinovi lako mogu remapirati pomoću Wire.begin(0, 2), a čim se ima pristup I2C sabirnici, preko I2C komponenti se lako hrpa funkcionalnosti doda pločici - uz I2C ekrančiće, tu su razni port extenderi, ADC-ovi, raznorazni senzori...

Ovdje se inače nalaze upute kako podršku za ESP-8266 instalirati u Arduinovo defaultno sučelje (najjednostavnije preko Boards Managera).

Kako se piše, ispada da se I2C može koristiti na bilo kojim GPIO pinovima, tako da si tu bez brige. 

Inače, tek poslije sam skužio da Arduino framework nudi varijable SDA i SCL. Pa mi je onda palo na pamet kak na jednostavan način pronaći pinove ako ti je pločica kriminalno loše označena kao što je moja - jednostavno si napravišblink na SDA i SCL pinove i preštekavaš ledicu s pina na pin, dok ne dođeš na pinove na kojem blinkaju. Ako blinkaju na jednom ili ni jednom pinu, znači da će trebati remapirati pinove s Wire.begin(novi_SDA_pin, novi_SCL_pin) u setupu.

Stavio sam pločicu i na mjerač potrošnje energije (dobro, sad je pitanje koliko precizno mjeri kad je tako mala potrošnja) i potrošnja je, kad ništa ne radi, 0,6-0,7W. Mislio sam da će biti više, pa mi je sad drago da nije. Nije idealna za bateriju, ali kad je uštekana u USB port računa ili u zid preko punjača mobitela ili nekakvog drugog adaptera - nije strašno. Užasnuo sam se inače što mi timer za svjetlo na akvariju (onaj obični, nedigitalni, "elektromehanički") povuče oko 4 W! Ispada da umjesto njega mogu staviti WiFi pločicu koja će stalno biti spojena na WiFi, releje, ekrančić i druge komponente, i time ću još uštediti energiju. 

Nije mi vrag dao mira - morao sam isprobati onaj jeftini generički modul koji ima samo 2 GPIO pina, model ESP-01. I... I2C radi.  Kao što vidite iz priložene slike.

Inače iako se možda negdje dalo naslutiti da ESP8266 ima hardverski I2C, to nije slučaj - ima softverski. Al nema veze. Ovo na slici je moja friško spolemljena dev pločica, u koju je uštekan 9V adapter, I2C OLED ekrančić, ESP-01, i USB2Serial (imam više različitih komada - uzeo sam ovaj s FTDI-evim čipom jer mi drugi na kojem mogu odabrati 3,3V, TX pin i dalje drži na 5V). Stavio sam na nju 3,3V regulator napona, par kondenzatora, četiri otpornika i dva prekidača - lijevi gasi struju, desni spušta GPIO 0 na gnd (tada se ESP-01 može programirati).

Malo novijih dojmova... Žalosno je što, barem u ovom trenutku (a možda i zauvijek?), ESP8266 na I2C sabirnici može funkcionirati samo kao master. To znači da bude velikih (nepremostivih?) problema kod I2C komunikacije s Arduinom ako će se ikoja I2C komponenta spajati na Arduino pločicu (tj. koristiti s Arduino pločice), jer će dolaziti do kolizije. U svom slučaju spojio sam ESP-01 i Nano preko I2C level shiftera (kad je Nano 5V, a ESP 3,3V). Na Nano sam spojio I2C OLED ekrančić i I2C RTC. Nano je dakle master za te komponente, ali slave za ESP. E, kad u isto vrijeme ESP zatraži podatke (konkretno, dvije temperature) kad ispisujem sadržaj na ekran, onda ekran zablokira i više ne radi. U ovome trenutku ne znam kak da ostvarim neku njihovu međusobnu sinkronizaciju, odnosno da jedan drugome veli nek se u tom i tom trenutku ništa ne šalje, odnosno da čeka kad je sabirnica slobodna.

Više mi paše da mi je sve spojeno na Nano, jer trebam očitavati (najmanje) dva temperaturna senzora (one wire - znači ne mogu ih nikako spojiti na ESP-01 ako ću koristiti I2C sabirnicu) i jer trebam upravljati relejima, a oni ne reagiraju na 3,3V signal iz ESP-a (pa bi tu trebalo tranzistore stavljati). Mogao bih sve komponente spojiti na NodeMCU, s obzirom da ima više pinova, ali i dalje ostaje problem relejeva. A i zgodnije bi bilo da Nano upravlja sa svime jer bi mogao isključiti ESP kad nije potreban. Još jedno rješenje je serijska komunikacija, no to sam htio izbjeći. A izgleda da bi u ovom slučaju zapravo najbolje bilo ići na serijsku komunikaciju. Eh...

Stižem i ja u Arduino vode, samo da mi dođu dva Nano. Trebaju mi za rad sa 433 mhz tx/rx. Ako je netko nešto radio sa time, neka piše. Imam jedan PIR modul - planiram ga spojiti na Arduino i RF transmitter a na drugu stranu drugi Arduino sa RF receiverom koji bi spojio na Raspberry preko I2C. Radim malu alarmnu centralu koja osim što pazi na PIR i smoke, usput kontrolira grijalicu (preko releja) i sve to javlja na web. Web je 80% gotov, java app za Pi isto, sad se čeka ovaj bežični dio i ako neka dobra duša ima kakav 24/48v ispravljač sa 5-6 ampera za prodati.

Nisam radio s RF signalima, ali ovaj lik ima odlicne tutoriale:

Stvarno objasni sve u detalje i jako puno se moze nauciti.

2. stvar, zar ne bi bila bolja opcija wifi modul, mislim da je daleko kvalitetnija veza, a razlika u cijeni je minimalna NRF24L01 konkretno ili cak ESP8266.

Vezano uz autic, ja sam nekad radio bluetooth autic sa servo motorom i pwm regulacijom brzine. Budem probao naci kod. (radio sam arduino i android aplikaciju, al jos za onaj android 2.2)

Vec sam zaboravio kako je to sve to bilo, ali ugrubo problemi koje sam imao su uglavnom sinkronizacija androida i arduina, sve je radilo ok 5 min i onda su se pogubili i autic bi krenuo svojim putem.

To sam rjesio na nacin da sam slozio buffer koji je duplo veci od podataka koje saljem(imao sam npr podatak AS090F100  1.(A) je pocetak podatka kojeg zanemarimo, S oznacava steering i sljedeca 3 broja su polozaj serva, onda je F/R fwd/reverse i pwm podatak za brzinu motora)

A i S su zapravo beskorisni podaci, ali koriste se za sinkronizaciju arduina s androidom, ako taj podatak ne postoji u bufferu nista se ne mjenja i ceka se sljedeci podatak kod kojeg dolazimo do zeljenih parametara. Kod mene je takav sistem radio odlicno. Jos jedna stvar na koju treba pripaziti da ne saljes podatke prebrzo da ih arduino ne stigne citati, nakon svakog podatka stavis pauzu nekoliko ms jer uglavnom dolazi do problema prilikom obrade podataka od strane arduina zbog njegove slabe procesorske snage u odnosu na android.

Kako bi profesori na fakultetima rekli trivić. Skroz u grubo ocitavas temperaturu na senzoru i imas jednu if petlju koja provjerava dal je temperatura manja ili veca od zadane. Obrati paznju da su sustavi grijanja tromi sustavi i da moras staviti ako zelis 22 stupnja, paljenje na 21.5 a gasenje na 22.5 i slicno jer ces inace samo mucit boilera i efikasnost ce biti jako losa.

Kasnije dodas ekran koji prikazuje trenutnu temperaturu i zadanu temperaturu i 2 tipke za + - temperature. To je osnovno, nakon toga ti se otvaraju mogucnosti tipa kontrola preko interneta s udaljene lokacije kad putujes npr. s posla doma 10 minuta prije polaska doma upalis grijanje i dodes u toplo doma, bluetooth za upravljanje preko mobitela(iako nema smisla ako vec imas internetski)

Ugavnom samo inspiracija te ogranicava.

Nemoj raditi pizdarije. Ako je motorSpeed brzina, onda ima biti int ili long. Ispisuj si vrijednosti varijabli u serial monitor.

Znači, ako imaš:

motorSpeed=Serial.parseInt();

onda odmah iza toga imaj:

Serial.print("motorSpeed=");

Serial.println(motorSpeed);

Ne kužim kak ti misliš debugirrati program ako ne znaš koje su ti vrijednosti varijabli u određenom trenutku.

Jesi li ti updateao na ESP firmware?

Ako jesi, mozes poslat link koji si tocno stavio?

Ja imam problem jer mi prilikom upisa u serial AT ne vraca ok nego samo

>>

i prilikom ostalih naredba vraca neke errore.

Probao sam zamjenit firmware, ali nisam nasao ni 1 koji dobro radi.

Preko onog nekog toola bas za nodeMCU mi radi blink program, tako da je plocica ispravna.

EDIT:

Prema nijednom tutorialu s youtube ne mogu ici posto nema vise tih firmware na stranici di su oni skidali.

Baš malo gledam oko tog ESP8266... Da li radi sa WPA2-PSK? Ako da, onda odmah naručujem to, bolje nego da se natežem sa 2 arduina, gubim hrpu GPIO pinova na Raspberryu i sl...

Odlično... Stvar je da se na arduino kače 2 senzora (jedan digitalni, jedan analogni) i onda bi oni WiFijem u petlji javljali svaku promjenu od prošlog stanja sa jednostavnim POSTom prema van ili na Raspberry.

433 će ostati za neke druge stvari, rasvjetu recimo.