Ovaj puta ne bih komentirao način izražavanja, ali bih komentirao sadržaj. Naime, ako se radi o Miljenku Jergoviću (a vjerojatno da) kao osobi koja ne dopušta komentare na svoje tekstove, to naprosto nije istina. Istina je, možda, da ih ne dopušta u Jutarnjem listu, ali ga se u, npr., Politici može komentirati.
Prvo, pogledaj što si sam napisao: "naprosto nije istina", a onda odmah zatim sam kažeš da je istina.
Podatak da Jergović ne dopušta komentare u JL dolazi iz samog Pavičićevog teksta koji je glavni poticaj za moj drobež. Evidentno je da komentara pod Jergovićeve kolumne na JL nema, a čija je to odluka - autora, uredništva ili nekog desetog ja i ne bi znao, ali sam Pavičić kaže da je to Jergovićeva odluka ("Neki moji kolege, kao Jergović, zabranili su da se njihovi tekstovi komentiraju") pa se ja te informacije držim.
To što isti autor (ili drugo uredništvo) dopuštaju komentare na webu Politike posve je irelevantno. Dakle, u nogometnim metaforama koje toliko volim, to je kao da igrač traži da ga se izolira od publike na stadionu X ali ne i na stadionu Y. Tko nam kaže da mu jednog dana neće zasmtati i publika na stadionu Y pa će i tamo tražiti izuzeće?
1. Dakle nije istina da ne dopušta da ga se komentira uopće, nego je možda istina da ne dopušta da ga se komentira u Jutarnjem listu (da li je on to sam tražio ili nije, to ne znamo; ukoliko je sam tražio, onda ono "možda" možemo izostaviti). Čisto sumnjam da mu u Politici ne bi dopustili isto da ih je tražio, tj. da je tražio od Politike da čitatelji iste ne smiju komentirati njegove tekstove, sumnjam da mu Politika to ne bi i omogućila, odnosno da ne bi onemogućila čitatelje da komentiraju.
2. Ja nisam ni rekao da ste vi rekli da je ovaj to zabranio. Poanta je trebala biti da je vaš tekst, dijelom, nastao na (dez)informaciji koju nam je svima Pavičić krivo i/ili nepotpuno prenio. To Pavičiću nije prvi put, ali od vas sam očekivao da ćete dotičnika "razapeti" i zbog poluinformacije. To je ujedno i moja jedina kritika na vaš tekst.
3. Sa zadnjim pasusom se slažem. Napokon on je u skladu s onim što sam napisao pod 1.
Učenik (Venecija) je pobjedio i uništio učitelja (Bizant), kojem ionako nije bilo spasa. Ima u filmovima takvih, ponekad polu tragičnih epizoda (Kill Bill?). Emotivno bremenito, no i poučno, za one koji ispravno čitaju povijest.
