Arduino - projekti, ideje, savjeti, problemi

Da, slazem se s tim da je neprakticno rjesenje, al jako dobro posluzi kad ponestane digitalnih ulaza, do vrijednosti se dolazi cisto matematicki, ako imas 6 tipki(najlakse za objasnit) onda si izracunas:

1024/5= cca 205

u zagradi su vrijednosi za koje je kojia tipka na analognom ulazu

1. 0V - 0(0-102)

2. 1V - 205(103-307)

3. 2V - 410(308-515)

4. 3V - 615(517-720)

5. 4V - 820(721-924)

6. 5V - 1024(925-1023)

Otprilike popunjeno, trebalo bi biti shvatljivo kako radi.

Do tih vrijednosti se dolazi lako jer ti svaki otpornik daje isti pad napona(u teoriji, u praksi male razlike postoje), i onda samo iscitavas napone, arduino moze citati od 0-5V(on te napone izrazava od 0-1023)

U tom slucaju bi se moglo dogoditi da ako imas previse gumbova da ti dode do toga da npr pritisnes 2 najveca otpora i on ti prepozna jedan od onih ispod umjesto tvoja 2, tako da to smatram kao najgori moguci nacin za spajanje, rade bi imao mogucnost samo 1 tipke nego to.

Da, u pravu si, shema ne radi, fali 5V na prekidacima, nisam ni primjetio, na brzinu sam stavio prvu sliku koja mi se cinila piblizno ista...

My bad 

Baš sam te htio pitati što je s istovremenim pritiskom više gumbiju i ghostingom kod matrica, jer ih dosad nisam koristio, a onda sam našao ovu stranicu koja sve to detaljno razlaže.

Koji USB čip/kontroler imaš na njemu? Možda CH340G? Jesi instalirao driver za njega?

Ako nije stvar drivera, onda je možda stvar booloadera? Pomoću drugog Arduina na ovog zapeci Arduino bootloader: http://arduino.cc/en/Tutorial/ArduinoISP

To bi značilo da se vrti neki program koji tu ledicu drži upaljenom, umjesto uobičajenog programa Blink.

Da, obična 1N4148 na svakom prekidaču. ;)

Evo i jednog od mojih projekta. Uskoro ću staviti i još par stvari na kojima radim/sam radio.

Radi se o jednostavnom Bluetooth prekidaču s kojim se pomoću smartphone-a može paliti i gasiti računalo. Komponente su: Arduino Mini Pro, HC06 Bluetooth modul i 5V relej.

To je malo pojednostavljenija verzija prekidača kakav sam ugradio na svoj motor.

Ako kome treba kod i pinout, recite pa ću i to postaviti.

To je tipični slučaj kad nemaš instaliran bootloader ili možebitno kad instaliraš bootloader za krivu ploču.

Znači, korištenjem jednog Arduina (na kojeg staviš program Arduino as ISP) na ovaj problematični (ponovno) zapečeš bootloader za tu problematičnu ploču (dobro pazi što ti je odabrano za ploču) i nakon toga bi ga trebao moći normalno programirati preko USB-a. Ako ti ni sad ne uspije, onda ga probaj baš programirati preko drugog Arduina, znači da direktno na njega kompajliraš i uploadaš neki program (što će ti prebrisati eventualni postojeći bootloader).

Pazi u čem je stvar - kad god radiš takve stvari, moraš biti siguran da ti je prvi Arduino programiran kao ISP i da ga slučajno nisi "otprogramirao"! Znači, nakon što prvi Arduino programiraš da bude ISP, dok je on spojen više ne smiješ pokrenuti obično programiranje jer ćeš time s njega izbrisati ISP i na njega staviti program kojim si mislio programirati drugi Arduino, nego ga obavezno moraš programirati preko File > Upload using programmer.

Nisam te tu sad skužio - takav Arduino više uopće onda nisi mogao koristiti? Jesi ga probao programirati preko drugog Arduina (preko ISP-a)? Poanta je pokušati ga programirati tako - ako ga se uspije tako programirati, onda znači da Arduino pločica kao takva radi, ali ne radi USB->serial čip. Ako ga ni na taj način nije moguće programirati, onda znači da je neki ozbiljni problem s pločicom ili je oštećen sâm 328 čip.

Ja sam imao nekoliko Arduino Pro Minija koje nikako i nikako nisam mogao programirati preko USB-a (preko ni jednog USB->serial adaptera), ali sam ih sve uspijevao programirati preko Croduina na kojeg sam stavio program Arduino as ISP, odnosno Croduino je služio za za programiranje samog 328 čipa. Onda mi je poslije došlo do glave da je možda s tim nekim Pro Minijima problem to što nemaju bootloadere (napravio sam tu grešku da sam pretpostavio da svi imaju bootloadere, što nije bio slučaj - ili je pak bio slučaj, ali eksperimentiranjem s USB programatorima koji nisu imali DTR pin pa onda onda programiranjem preko Croduina nehotično sam im prebrisao bootloadere). Uglavnom, kad sam skužio što im je, tj. da nemaju bootloadere, stavio sam na njih bootloadere i svi do jednog su se nakon toga uredno dali programirati preko USB-a (tj. preko USB->serial adaptera). Mada, kad imaju bootloader dulje vremena im treba da se pokrenu. Tako da Arduino bootloader zapravo ima smisla držati na razvojnim verzijama, ali kad si završio s razvojem onda bi u nekim slučajevima možda bilo bolje na pločicu program direktno zapisati (da se prebriše bootloader), baš radi bržeg pokretanja.

Naravno, ne kažem isključujem u vašim slučajevima mogućnost problema s USB čipom, samo velim da to treba ispitati, a nisam siguran da će se kolega snaći s tim. Hoću reći da morate uspješno programirati i/ili zapisati bootloader preko drugog Arduina (preko Arduino as ISP programa) da se sami uvjerite da taj postupak ispravno provodite i onda kad ste 100% sigurni u to, onda treba ići pokušati na identičan način instalirati bootloader na "pokvarenu" Arduino pločicu.

Ajmo po redu:

Ne radi se odnosi na usb programiranje, inace rade.

Uno - 16u2 - ne radi

Uno - FTDI - radi

Mega 16u2 - ne radi

Nano1 - FTDI - ne radi( za ovaj sam trazio novi )

Nano2 - CH3400 - radi 

Predpostavljam da kad cu probati preko programera da ce i Nano 1 raditi.

Taj programer je u pravilu atmega 8 isprogramiran ko arduino as isp, al ima neku zastitu da nemozes bas na njega programirati(ako slucajno pritisnes upload umjesto upload with programer ili kako vec)

EDIT:

Zanimljivo je da su oba 2 komada Nano dosla u istoj posiljki.

I da napomenem jos 4 komada stizu  (3+ovaj di sam trazio zamjenski)

Da, FTDI i CH u istoj posiljci, valjda se nadaju da nece bas svi reagirati ili da im se nece dati dokazivat da postoji problem(samo screenshot sam poslao i poslikao laptop s arduinom i paketom)

Po pitanju 16u2 pokusavao sam na unu popraviti, al nije islo, s megom se nisam htio ni zamarati, programer koristim i to je to.

EDIT:

Budem probao po tom tvom linku megu popraviti, al ako iz 1. pokusaja nece raditi odustajem. Javim rezultate.

Mislim da sve sto trebas je podcrtano staviti, a prekrizeno maknuti.

EDIT: 

Evo i objasnjenje ako ne kuzis:

U tvom slucaju se je program obavljao samo kad je dobio podatak kroz serial monitor(sve je bilo pod if-om), a u ovom slucaju on vrti program cijelo vrijeme, a u if ulazi samo kad ima podatak na serialu, mjenja vrijednost varijable i dalje radi po toj varijabli.

Mislim da su ti cak i ovi inByte=0 i inByte=1 visak unutar case-ova 

Hvala vam, prvo da malo bolje pojasnim, znaci imam 3 ledice, u konzolu upisem 1 i ta prva ledica bi trebala 'blinkati' sve dok u konzolu ne upisem 2, onda bi druga ledica trebala 'blinkati', isto tako i treca. Sada kod ovako izgleda, ali mi blinka samo default stanje. Kada upisem 1 u konzolu nista se ne događa. Evo kako kod sada izgleda:

pinMode(led1, OUTPUT);
pinMode(led2, OUTPUT);
pinMode(led3, OUTPUT);
pinMode(led4, OUTPUT);
}
int inByte = Serial.read();
void loop() {

if (Serial.available()) {

}
switch (inByte){

case 0:
Serial.println("Kod1");
digitalWrite(1, HIGH);
delay(1000);
digitalWrite(1, LOW);
delay(1000);
break;

case 1:
Serial.println("Kod2");
digitalWrite(2, HIGH);
delay(1000);
digitalWrite(2, LOW);
delay(1000);
break;

default:
Serial.println("Kod3");
digitalWrite(3, HIGH);
delay(1000);
digitalWrite(3, LOW);
delay(1000);
break;

}
}

I bilo bi pozeljno da urednije malo pises kod, kod vecih programa ce ti se biti jako tesko snalaziti (ovo se odnosi samo na uvlacenja u case-ovima)

Za to imas gumb 

Pozz.

Da predstavim svoj projekt sa arduinom koji sam radio na trečoj godini tj. prošle godine kao projekt koji smo mogli odabrati što god smo htjeli. Taj projekt mi je imao i veliki utjecaj na završnu ocijenu iz radioničkih vježbi te šk. godine. Trenutno sam 4. godina tehničar za mehatroniku. Radio sam display 24x6 sa arduino duemilanoive at mega 328 kontrolerom. Da nepišem puno na ovoj stranici sam našao projekt i po tome sam radio, samo što sam imao druge tranzistore (2n4401) jer u chipoteci nisu imali iste. Sam sam crtao pcb jer je tako prof. zahtijevao, a i nije ista pločica jer sam gledao da smanjim površinu i pojačam vodove da nebih imao problema kod jetkanja. Prijenos sa papira na pločicu sam radio sa običnim papirom pomoču glačala. Led display sam pravi na bušeno pločici koj sam kupio u chipoteci. Važno je da napomenem da sam ovo radio samo u školi, bilo nam je striktno "zabranjeno" raditi kod kuće. Otpornike, IC i tranzistore sam kupio u chipoteci a ovo sve ostalo na e-bayu. Evo par slika, pa ako se tko odluči praviti isti projekt dam par savijeta jer sam našao praktičniji dizajn pločice te par drugih stvari koje olakšavaju posao. Najviše vremena je oduzimao led display, trebalo je polemiti 144 diode te još ispraviti par ks. Uglavnom bilo je zanimljivo to raditi. Živjeli