Ne znam jel baš najbolja tema, ali s obzirom da je ovo jedan od zadačića oko asemblera... pitat ću ovdje.
Koliki je kapacitet memorije računala sa 16 bitnom sabirnicom i recimo 32 bitnom adresnom sabirnicom. Trebam formulu i objašnjenje kako se to računa.
Gledaš adresnu sabirnicu.
32 bita = 232 = 4 294 967 296
Znači imaš 4 294 967 296 mogućih memorijskih adresa (0 - 4 294 967 295). Ako je svakoj adresi dodijeljen po jedan bajt memorije (što je uglavnom slučaj), to ti je onda 4 GB direktno adresive memorije.
Gledaš adresnu sabirnicu.
32 bita = 232 = 4 294 967 296
Znači imaš 4 294 967 296 mogućih memorijskih adresa (0 - 4 294 967 295). Ako je svakoj adresi dodijeljen po jedan bajt memorije (što je uglavnom slučaj), to ti je onda 4 GB direktno adresive memorije.
Koliko si siguran u to rješenje? Ta dva podatka koja sam dao su jedina dva podatka koja se dobiju.
Pa ova 16 bitna sabirnica, čiji tip nisi naveo, je pretpostavljam podatkovna (data) sabirnica. Ona je zadužena za prijenos podataka između memorije i procesora, a ne za adresiranje memorije.
Ne znam jel baš najbolja tema, ali s obzirom da je ovo jedan od zadačića oko asemblera... pitat ću ovdje.
Koliki je kapacitet memorije računala sa 16 bitnom sabirnicom i recimo 32 bitnom adresnom sabirnicom. Trebam formulu i objašnjenje kako se to računa.
Ovdje cu napomenut pretpostavku: radi se o 16 bitnoj PODATKOVNOJ i 32 bitnoj ADRESNOJ sabirnici.
Adresna sabirnica u ovom slucaju je odgovorna za maksimalni broj razlicitih ADRESA, sto doista daje 2^32=4G adresa.
Podatkovna sabirnica odredjuje broj bitova koji se nalaze na jednoj od navedenih adresa. Minimum je 1bit, a prema gore je sve moguce, tipicno je 8,16,32,64. Kako je podatkovna sabirnica ovdje siroka 16 bitova, odnosno 2B (byte), tako je ukupno u ovom slucaju adresabilno 8GB memorije u odsjeccima od 16bitova.
Hvala svima, posebno bežićnom kolegi. :) Mislim da sam shvatio.
uz btw, adresna je uvjek šira od podatka. Npr kod 8bitnih je bila 16, kod 16, 20, kod 32-(i sadašnjih 64) je ugl 32-36bitna. to je podatak vezan uz CPU, dok npr Xeon ima npr 40+ bitnu.
To se odnosi na PC x86 arhitekturu (i još poneke) dok za 'občne ćipiće' možemo reći da je to 32bita za navedeni primjer.
-sama formula može biti 2-na-ntu -2bytea za signum.
-nešto sasvim drugačije (ali jednako spada pod memoriju) je disk, npr LBA i sl. Tad su 32bitna ograničenja broja clustera, što ispada do 2TB (particija) -2 clustera il tak nešt.. (zaokruženo -2MB, više nisam siguran koja je formula).
Sam adresni prostor je neobična stvar, to nije samo memorija (na što se misli pod npr RAM) nego sve, baš sve funkcije, periferija.. koju neki prosessor adresira (zvuk, video, mreža, printer..), peek-poke. Od raspoložive memorije se uvjek mora odbiti rezerviran ili korišten adresni prostor za hardware.. ili za remapiranje na chipsetu koji podržava +4GB na mem.adrese od +6GB naviše.
uz btw, adresna je uvjek šira od podatka. Npr kod 8bitnih je bila 16, kod 16, 20, kod 32-(i sadašnjih 64) je ugl 32-36bitna. to je podatak vezan uz CPU, dok npr Xeon ima npr 40+ bitnu.
To se odnosi na PC x86 arhitekturu (i još poneke) dok za 'občne ćipiće' možemo reći da je to 32bita za navedeni primjer.
-sama formula može biti 2-na-ntu -2bytea za signum.
-nešto sasvim drugačije (ali jednako spada pod memoriju) je disk, npr LBA i sl. Tad su 32bitna ograničenja broja clustera, što ispada do 2TB (particija) -2 clustera il tak nešt.. (zaokruženo -2MB, više nisam siguran koja je formula).
Sam adresni prostor je neobična stvar, to nije samo memorija (na što se misli pod npr RAM) nego sve, baš sve funkcije, periferija.. koju neki prosessor adresira (zvuk, video, mreža, printer..), peek-poke. Od raspoložive memorije se uvjek mora odbiti rezerviran ili korišten adresni prostor za hardware.. ili za remapiranje na chipsetu koji podržava +4GB na mem.adrese od +6GB naviše.
Pa dobro, ja sam to shvatio da izračunam koliko mjesta imam u adresnoj, onda podtkovnu pretvorim u Byte i pomnožim to.
-adresni prostor je 'SVE', tj to je teoretski maximum, s uključenim baš svim (HW-periferija i memorija).
-nikad ne možeš predpostaviti koliko bytni je podatak, npr 8bitni. RISC-CISC.. to je osnovna razlika, jer ne troši nepotrebno.. kao i manji cluster na HDDu, ali time i manji ukupni (max) kapacitet.
-Pogrešno je predpostaviti da 16 bitni processor barata s 16bitnim podatkom, tj može (tako rade RISCovi). Može to i 8bitni.. ali tad on troši dva ciklusa za svaku operaciju, + logika koja to kontrolira (hint comodore i lo-byte, hi-byte). 16bita procesora samo govori koliko je širok registar, koliko u njega stane. Ne koliki je podatak, koji može biti npr 128bitni .. recimo da je za slova dovoljno 8 bita ali se sad udomaćilo 16, za audio je 16, za VGA 3x8 +dodatni do 32bita koji je postao aplha.. dali će neki procesor koristiti npr 192bita za audio.. možda.
-od teoretskog maximuma, uvjek se mora odbiti neki kontrolni bit, 'stop bit' .. npr ako imamo 5 znakova, koristimo 4, dok je peti stop-naredba.. nešto, jer tako se čitaju podaci.
teoretski je zapravo svejdno koliko bitni je CPU (ili processor) odnosno koliko bitni je podatak, može svaka kombinacija, ali naravno tad logika koja to radi mora biti odgovarajuće komplicirana ili spora.. kao autocesta s više traka, ne znači da u svima voze istovremeno automobili, samo da mogu.. dok u jednoj traci ne može više od jednog (sudar) ali svejdno voze i obavljaju jednaku funkciju. Rezultat je samo 'brzina-sporost', kao i količina podataka koja može bit beskonačna ili ograničena (obično su ograničenja neka sasvim druga, kao standardi ili OS, chipset.. pa i sama količina RAMa na prosječnoj genraciji .. npr trenutno je 32GB RAMa na normalnom CPU-MBO. Po čemu je to drugačije ako gledaš neku stariju MBO ili server-xeon.. s teoretski CPUom koji ima jednake registre...
-veći podatak uvjek ima i veći gubitak (nepotrebno zauzeće za podatke koji su dovoljno mali) s tim i nepotreban gubitak u brzini, jer manje je uvjek brže od većeg (koji samo teoretski može biti jednako brz). Zato se ne koriste (bezveze bubam) 512bitni neog po potrebi, 8 naviše..
možda treba pročitati drugi odlomak.. (jer moji textovi obično ostanu nerazumljivi..)
Ne znam jel baš najbolja tema, ali s obzirom da je ovo jedan od zadačića oko asemblera... pitat ću ovdje.
Koliki je kapacitet memorije računala sa 16 bitnom sabirnicom i recimo 32 bitnom adresnom sabirnicom. Trebam formulu i objašnjenje kako se to računa.
Ovdje cu napomenut pretpostavku: radi se o 16 bitnoj PODATKOVNOJ i 32 bitnoj ADRESNOJ sabirnici.
Adresna sabirnica u ovom slucaju je odgovorna za maksimalni broj razlicitih ADRESA, sto doista daje 2^32=4G adresa.
Podatkovna sabirnica odredjuje broj bitova koji se nalaze na jednoj od navedenih adresa. Minimum je 1bit, a prema gore je sve moguce, tipicno je 8,16,32,64. Kako je podatkovna sabirnica ovdje siroka 16 bitova, odnosno 2B (byte), tako je ukupno u ovom slucaju adresabilno 8GB memorije u odsjeccima od 16bitova.
Ovo je bio točan odgovor. (2^32)*2. ovo puta 2 je zato što je 16/8=2. Još jednom hvala kolegi. 
