Tetrahidrokanabinol

Treba razlikovat nekog klinca koji samo oće "popušit jednu" i pravih dilera... istina je da potražnja stvara više proizvodnje, i da ne postoji potražnja ne bi bilo nikakvih drogi, ali opet bolje da se usmjere na zatvaranje velikih "igrača". Ovo (koliko god bilo istina) je samo bacanje nocva poreznih obveznika jer se možda taj tip nije svidio policajcu koji ga je pregledavao ili tkoznašto...

Ima puno opasnijih droga od ove, koje su ujedno i potpuno legalne i reklamiraju se po televizijama, na sportskim događajima i koncertima, ali opet zakon je zakon koliko god nekome bio glup. Ne kaže se đžaba "If you can't do the time, don't do the crime" :)

Rehabilitacija

Članak 85.

(1) Nakon izdržane, oproštene ili zastarjele kazne zatvora, kazne dugotrajnog zatvora ili kazne maloljetničkog zatvora osuđene osobe imaju sva prava građanina utvrđena Ustavom, zakonom ili drugim propisima, te mogu stjecati sva prava osim onih koja su im ograničena sigurnosnom mjerom ili nastupanjem pravne posljedice osude.

(2) Odredba stavka 1. ovoga članka odnosi se i na počinitelja kaznenog djela prema kojem je primjenjena mjera upozorenja ili ga je sud oslobdio kazne.

(3) Odredba iz stavka 1. ovoga članka odnosi se i na osobe na uvjetnom otpustu ukoliko njihova prava nisu ograničena posebnim propisima o uvjetnom otpustu s izdržavanja kazne zatvora.

(4) Protekom rokova određenih u stavku 5. ovoga članka počinitelj kaznenog djela smatra se neosuđivanim i svaka uporaba podataka o građaninu kao počinitelju kaznenog djela zabranjena je, a u slučaju uporabe nema pravni učinak. Rehabilitirani građanin ima pravo nijekati prijašnju osuđivanost i zbog toga ne može biti pozvan na odgovornost niti može imati bilo kakve pravne posljedice.

(5) Pod uvjetom da počinitelj kaznenog djela nije ponovno osuđen zbog novoga kaznenog djela rehabilitacija nastupa po sili zakona kad proteknu ovi rokovi:

- petnaest godina od dana izdržane, zastarjele ili oproštene kazne kod osude na kaznu dugotrajnog zatvora,

- deset godina od dana izdržane, zastarjele ili oproštene kazne kod osude na kaznu zatvora od deset godina ili težu kaznu,

- pet godina od dana izdržane, zastarjele ili oproštene kazne kod osude na kaznu zatvora od pet godina ili težu kaznu,

- tri godine od dana izdržane, zastarjele ili oproštene kazne kod osude na kaznu zatvora do pet godina, kaznu maloljetničkog zatvora i novčanu kaznu, od isteka roka provjeravanja kod uvjetne osude i od pravomoćnosti odluke o sudskoj opomeni ili oslobođenju od kazne.

Kako te covjece nije sramota, da ja strani drzavljanin znam bolje zakon TVOJE drzave od tebe?!

Znam da ce i nakon ovog mog posta, salve optuzbi o neuracunljivosti pasti na moj račun, al to je tako, gore se preporucuju nekakve dijagnoze i te stvari.

Nevjernicima i da se sam dragi Bog prikaze i da im podari sve, oni ce ostati nevjernici.

Svjesno se izbjegava prica o prevelikoj liberalizaciji droga, na koju ja pokusavam skrenuti pozornost, te je to razlog zasto se misli da skrecem sa teme.

Covjece skloni kcerku od tog tipa, i vise se brini da ona ne koristi opijate, i brini se za njenu buducnost.

@Armor

Ne interesuje me ovdje niciji respekt, tako da mi je beznacajno tvoje misljenje o meni.

I ja ne izazivam svadju. To ti imas takav utisak, jer ja ovdje podastirem kontra dokaze onima koji se navode.

Ovaj Boxer mi se malo cini zatucanim pa se uopce necu obazirat na njegove postove, vise nego sto vec jesam.

Trava je laka droga, ako je dobro osusena i kad se ne mijesa sa duhanom, ne samo da ne steti krvnim zilama, plucima i usnoj supljini kao sto duhan radi, vec pomaze kod dusevnih i mentalnih bolesti i poznat je lijek za usporavanje napredovanja Alzheimerove bolesti.

Ne samo da trava nije stetna poput duhana nego je i puno manje stetna od alkohola, a uz sve to stvara manju ovisnost i od jednog i od drugog.

Da to nije sve, alkohol osim sto je stetan po tome sta unistava jetru i mozak, moze bit opasan tako sto smanjuje uracunjivost konzumera, pa tako na primjer alkoholizirani vozac moze biti puno opasniji od "napusenog" vozaca.

Kao sto je vec neko spomenuo, na teze droge se ne dolazi od trave vec od alkohola i najobicnijih cigareta, a i to nema veze jer ja osobno sam bio u puno prilika da besplatno konzumiram teze droge, ali to nisam ucinio jer nemam potrebu za njima iako nekad znam zapalit joint.

Sto se tice komentara ljudi koji kazu da netreba zatvarat konzumere vec samo dilere, to je takodjer netocno!

Kad bi se trava legalizirala i pocela prodavati u Konzumu i na obicnom kiosku, dileri bi ostali bez posla i automatski ih nebi bilo. Povrh toga trava bi bila jeftinija, a i oporezivala bi se s cime bi drzava punila proracun.

Legalizacija trave u hrvatskoj bi takodjer pridonijela drasticnom rastu turizma, a i samog obrta uzgajivanja trave, znaci popunili bi radna mjesta i smanjili nezaposlenost.

Zelio bih vas pitati, za kolko ste smrtnih slucajeva u medijima culi da su se dogodili zbog konzumacije trave, a kolko zbog alkohola i obicnog duhana?

Cak i da ne gledamo taklo ekstremno kao sto je smrt, koliko ste puta culi u medijima da su se neki klinci napusili i porazbijali grad, a koliko da su se napili i razbijali grad, jedni druge i slucajne i nevine prolaznike?

Cinjenica je da trava ne cini covjeka agresivnim vec ga smiruje za razliku od alkohola.

Al neka, samo vi slusajte HDZovu propagandu kako vam SDPovci zele otrovat i pojest djecu i nadrogirat ih...

Vec je krajnje vrijeme da narod "mucne" malo glavom a da ne slusa samo ono sta im zadrti politicari i crkva govore.. (nemam nista protiv crkve, katolik sam, ali cinjenica je da su neka razmisljanja malo primitivna za 21. stoljece)

psiho-u krivu si ako misliš da bi legalizacija riješila problem,dileri bi te saljetali po cesti..to ti je isto koda se legalizira prostitucija..porasao bi kriminal,kojekakvi tipovi bi se počeli time baviti.za takve stvari moraju se stvoriti uvjeti a naša zemlja(a i cijela regija) je u civilizacijskom i ekonomskom smislu u pelenama..pozdrav

Al sam pesimistican!

A to što ti svoje stavove formiraš na temelju kriminalističkog štiva, govori samo o tebi, pa vidim da si savršen materijal za policajca.

Na žalost ili na sreću, ja svoje stavove formiram iz vlastitig iskustva, a po tvojem pristupu bih rekao da bi ti mogao biti profesor u toj problematici.

Ja svoje stavove formiram prije svega iz iskustva. Pogledaj pocetak teme i moj prvi post. Imam par smrtnih slucajeva u familiji i medju poznanicima, te sam zamrzio svaki oblik zabranjene droge koji postoji.

Samo ta mrznja prema drogama me jos zadrzava u ovoj temi, i da ne pocnem sam sebi psovat zbog toga sto mi je i pala ideja da nesto pisem u ovakoj temi prepunoj kontradiktornosti.

Meni je zao sto u ovoj temi ne sudjeluju neki pravnici, policajci, psiholozi, sociolozi, ucitelji, profesori i pravi roditelji koji bi o citavom problemu dali vama sire poimanje o citavom problemu koristenja droge, te da malo dalje gledate od svog nosa. 

Ne razumije sit gladnog, niti hedonist onog koji je najebo u zivotu...

Koliko sam se ja sranja, pljacki, razbojnistava, razbojnickih kradja, smrti, nesreca, ubojstava, teskih tjelesnih povreda, nasilja u obitelji nagledao i naslusao a uzrok je bila samo droga,,,,cesto Marihuana.

Ta sranja se dogadjaju i sa alkoholom, al njega nemoze niko zabranit, ali kad vec imamo alkohol, sto da sad legalizujemo jos jedan multiplikator problema?

Ja vam ovdje iznosim samo jedan nacin gledanja na taj problem, sa kriminalnog aspekta.

Razumije me ko me hoce poslusati, tko nece, ne mora....

Budale uce na svojim greskama, a pametni na tudjim...

Priznajem kapitulaciju, ali ne zbog vasih argumenata, vec zbog moje nesposobnosti i nemoci da ista vise konstruktivnije kazem o ovome problemu, a koje bi zdravorazumski bilo procitano.

Povlacim se iz teme....

Momci, bez obzira na sve ovdje izneseno, ja vas i dalje smatram kolegama forumasima, nemam licno nista niti protiv koga. Zivi mi i zdravi bili!

Boxer

Par cinjenica koje ne znas o meni:

1. radim na suzbijanju droga izmedju ostalog,
2. nemam bas toliko dugo radno iskustvo, ali kad sjednem na sastanku, pored onog sto sam dosta vidio, cujem i ono sto su drugi vidili, a kad uzmem arhivske predmete, neki su svjezi neki stariji, bolje da ne znas cega tu ima u vezi Marihuane...o tako blazene biljke...

Čiča miča gotova je priča djeco... newbie hedonisti....

Knjigu u ruke i obrazujte se...a ne tu pricat o legalizaciji i srati o zakonima. Za neke od vas su jos igrackice i slatkisi a vec bi uzeli droge....

Zakon prije svega uzmite u ruke, dobro procitajte, pa kad se vec idete zajebavat da makar znate sta vas ceka i kako da nesto ublazis kad si vec zasro. Ili postujte zakon ili referendum!

 Post je predug, tako da ocekujem kaznu moderatora, suspenziju ili progon.

Zao mi je, te se izvinjavam moderaturu koji ce ovo pregledavati, te prihvacam bez ikakvog bunjenja bilo koju kaznu.

Efekti uzimanja marihuane

Marihuana je najblaže i najslabije halucinogeno sredstvo. Efekat se primećuje nakon nekoliko udahnutih dimova, dostižući maksimum nakon 15-30 minuta. Delovanje jedne ispušene cigarete traje dva do tri sata. Popijena ili pojedena, marihuana ispoljava efekat nakon pola sata sa dužinom trajanja tri do šest sati. Marihuana može da izazove veoma raznovrsne efekte , često i uvek drugačije, koji uglavnom zavise od koncentracije kanabinola ili THC-a u udahnutom dimu, porekla droge, raspoloženja u trenutku pušenja i iskustva pušača. Nerealno je očekivati od marihuane da deluje na uživaoca uvek na isti način ili prema njegovoj želji, kako to često pretpostavljaju laici.

Prvo pušenje marihuana može da prođe bez ikakvog efekta. Da bi marihuana izazvala određeno raspoloženje ili specifične senzacije na psihičkom ili telesnom planu neophodno je da se savlada tehnika pušenja i uspostavljanja doživljaja pod dejstvom marihuane. Iskusni uživaoci marihuana tvrde da se njen pun učinak može doživeti tek nakon nekoliko pokušaja. Duboko udisanje dima i njihovo duže zadržavanje u plućima omogućuju bolju resorpciju i brži efekat, koji može da nastupi nakon nekoliko minuta. Kod neiskusnih pušenje marihuana može da bude praćeno nizom neprijatnih telesnih senzacija, kao što je osećaj paljenja u guši, bol u grudima, suva usta, vrtoglavica, ošamućenost, opšte loše stanje, zujanje u u šima, drhtanje, hladne ruke i noge, ubrzan puls povišen krvni pritisak i lagano oštećena koordinacija pokreta. Ovi efekti mogu da budu blagi ili potpuno da izostanu.

Kod jednog broja uživalaca marihuana već nakon nekoliko dimova može se javiti kratkotrajan strah i osećanje neprijatne napetosti, koje ubrzo smenjuje dobro raspoloženje, opuštenost, euforija. Javlja se sušenje usta, oči su crvene sa proširenim zenicama. Nastupaju periodi nekontrolisanog smeha, koji može, ali i ne mora imati neki jasan spoljni povod. Impuls za pričanjem je pojačan. Protok vremena se doživljava na izmenjen način. Stiče se utisak da je vreme stalo ili da usporenije protiče, Prostorne distance postaju veće.Čula postaju izoštrenija, perceptivni prag se snižava i dozvoljava prijem draži koje su ranije bile ispod praga osetljivosti, što se naročito odnosi na čulo vida i sluha. Selektivna pažnja je isto tako pojačana. Pojedini čulni utisci se mogu izolovati iz mnoštva drugih. Komunikacija između članova grupe postaje intenzivnija, čak i u odsustvu upotrebe reči, odnosno govora. Kad droga razvije svoje dejstvo, uživaoci doživljavaju snažno izraženo osećanje kontakta sa onima u člijem društvu puše.

Nakon završetka delovanja korisnik pada u stanje pospanosti, takozvani STOND . .
Uticajem na izmenu čulnih funkcija marihuana dovodi do oštećenja vidnih i motornih funkcija, tako da neke aktivnosti, kao što je upravljanje vozilom, postaju opasne nakon upotrebe marihuane. Iskustvo pokazuje da marihuana najviše oštećuje vidno opažanje i brzinu reagovanja. Pušači marihuane često doživljavaju udese usled pogrešne procene rastojanja i usporenih reakcija, pogrešne procene saobraćajne situacije, kao i određene nekritičnosti u odnosu na doživljavanje realnih opasnosti.

Veće doze marihuane izazivaju ozbilje promene u emocionalnoj sferi, otupljenje pažnje, dekoncentraciju, cepanje misaonog sadržaja u besmislene fragmente, oštećenje pamćenja, kako celovitosti doživljaja tako i vremnskog sleda pojedinih sekvenci; uz to i pogrešan i nekritičan uvid u sopstveno stanje i trenutne sposobnosti. Isto tako, veće doze mogu da izazovu halucinacije i stanje straha, kada se narkoman nerazumljivo izražava i ispoljava sumanute ideje proganjanja. Usled jakog dejstva marihuana moguć je i kratkotrajan gubitak svesti.

Mnogi autori tvrde da umereno uživanje marihuana ne izaziva neželjene promene u organizmu, niti stvaranje fizičke zavisnosti. Propagatori ideje o legalizaciji marihuana tvrde da je ova droga mnogo manje štetna po zdravlje od alkohola. Možda je to donekle i tačno.Od alkohola se umire. Od marihuana niko nije umro. Ali zato dugotrajnom I intenzivnom upotrebom marihuana osiromašuje i ubija postepeno duševne sposobnosti čoveka, svodeći ga u finalnoj fazi na nivo fiziološkog vegetiranja. Dakle, opasnosti od ove droge ne treba posmatrati isključivo kroz njene farmakološke efekte na telesne organe. Opasnosti od marihuana, pre svega treba tražiti u njenim efektima na ličnost uživaoca droge, a tek potom u samoj marihuani kao hemijski aktivnoj supstanci.
Zdravstvene teškoće

Marihuana je štetna i rizična po zdravlje. Veoma je teško precizno ispitivati dejstvo marihuane, s obzirom na činjenicu da ne postoji sistem u našem organizmu na koji ona ne deluje. Pored toga, ova droga u sebi kombinuje dejstvo različitih kategorija droga kao što su alkohol, sredstva za smirenje ili halucinogene droge.

Marihuana može biti štetna na mnogo načina, kako u trenutku uzimanja, tako i tokom dužeg vremena konzumiranja.

Letalna (smrtna) doza THC-a nije poznata. To znači da u stručnoj literature nije poznat nijedan slučaj smrtnog ishoda usled predoziranja marihuanom. Pretpostavlja se da je letalna doza oko 40 000 puta veće od minimalne efektivne doze, što znači da je u praksi neizvodljivo uobičajenim putem konzumiranja uzeti ovoliku količinu marihuane, odnosno THC-a.

Upotreba marihuane prouzrokuje: probleme sa pamćenjem i učenjem; zaboravljanje; gubitak koordinacije; dezorijentisanost; iskrivljenu percepciju; ubrzani rad srca; anksioznost i napade panike; napade paranoje, straha i smeha; napetost; zakrvavljene oči; povećan apetit, pogotovo nekontrolisanu potrebu za slatkišima;
Moguće posledice korišćenja marihuane

Oštećenje mozga i centralnog nervnog sistema, poremećaji u reproduktivnim organima i radu srca, povećanje krvnog pritiska, rak.
Uticaj na mozak

Najnovija istraživanja pokazuju postojanje kanabinoidnog neurohemijskog puta. Funkcija ovog puta je nejasna, ali se smatra da kanabinoidi utiču na sledeće neurotransmitere – acetilholin, dopamine, GABA-u, histamine, serotonin, noradrenalin, opoidne peptide I prostglandine. Kanabinoidi povećavaju stvaranje noradrenalina, dopamine I seratonina. Efekti se ostvaruju preko kanabiodnih receptora (najverovatnije G proteinskih, metabotropni), čija je gustina najveća u bazalnim ganglijama, hipokampusu I cerebelumu, dok su manje zastupljeni u moždanom korteksu.
THC oštećuje nervne ćelije u delu mozgu zaduženom za pamćenje. THC menja način na koji informacije dolaze do mozga i prerađuju se u hipokampusu (limbički sistem mozga koji je od presudnog značaja za učenje, pamćenje i integraciju iskustava sa emocijama i motivacijom). Neuroni u sistemu prerađivanja informacija u hipokampusu i aktivnost nervnih vlakana u ovom području ometeni su prisustvom THC-a.
Dugotrajna upotreba marihuane stvara promene u mozgu slične onima koje stvara dugotrajno konzumiranje većine drugih droga.
Uticaj na pluća

Onaj ko redovno puši marihuanu ima respiratorne probleme slične onima koje imaju pušači duvana: svakodnevno kašljanje i iskašljavnje šlajma, simptome hroničnog bronhitisa i česte prehlade. Pušenjem "trave" se povećava rizik od pojave bronhitisa, faringolaringitisa, astme i upale pluća, a pet jointa nedeljno, u tom smislu, predstavljaju ekvivalent dnevno popušenoj pakli cigareta.
Osim prisustva THC-a, količina katrana koji udahnu pušači marihuane i nivo karbon monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veći nego kod pušača duvana. Ovo može biti zbog toga što korisnici marihuane dublje udišu dim i duže ga zadržavaju u plućima kao i zbog toga što se dim marihuane ne filtrira.

Dugotrajno pušenje marihuane izaziva oštećenje ili uništenje plućnog tkiva što dovodi do abnormalne funkcije pluća kao i do emfizema i raka pluća i disajnih puteva.
Uticaj na srce i krvni pritisak

Upotreba, marihuane izaziva ubrzani rad srca i povišen krvni pritisak. Najnovija otkrića ukazuju da pušenje marihuane i istovremeno intravenozno uzimanje kokaina prouzrokuju preopterećenje kardiovaskularnog sistema.

Uticaj na reproduktivne organe

Marihuana reverzibilno inhibira spermatogenezu i smanjuje nivo testosterone, smanjuje veličinu testisa i prostate. Kod žena suprimira luteinizirajući hormone u plazmi tokom lutealne faze menstrualnog ciklusa, što vodi većoj frekvenciji anovulatornih ciklusa.

Uticaj na trudnoću

Upotreba bilo koje droge škodi zdravlju žene u trudnoći, periodu kada ona treba posebno da se neguje i brine o sebi i svom zdravlju. Zloupotreba droga je u suprotnosti sa pravilnom ishranom i kontrolisanim aktivnostima tokom trudnoće i nepovoljno utiče na funkcionisanje imunološkog sistema, a može naškoditi i fetusu. Istraživanja pokazuju da su bebe rođene od majki koje su u toku trudnoće uzimale marihuanu lakše i imaju manju glavu od beba čije majke tokom trudnoće nisu uzimale ovu drogu.

Manje bebe imaju većih zdravstvenih problema od većih beba. Postoje studije koje ukazuju na probleme nervnog sistema i koncentracije kod dece čije su majke pušile marihuanu za vreme trudnoće. Dojilje koje uzimaju marihuanu, putem mleka prenose određenu količinu THC-a na bebu. Konzumiranje marihuane tokom prvog meseca dojenja može da uspori razvoj motorike (kontrolisanje pokreta) kod bebe.
Uticaj intezivnog konzumiranja marihuane na učenje, ponašanje i motivaciju

Kod nekih korisnika koji dugo i intenzivno uzimaju marihuanu vidljivi su nagoveštaji gubitka motivacije (amotivacioni sindrom). Takve osobe ne zanima šta se s njima dešava, nemaju želju za svakodnevnim radom, premoreni su i zanemaruju sopstveni izgled. Oni koji rade ili idu u školu postižu slabije rezultate.
Jedna studija sprovedena među srednjoškolcima pokazuje da vitalne sposobnosti vezane za koncentraciju, učenje i pamćenje izuzetno slabe kod onih koji redovno uzimaju marihuanu, čak i posle prekida od 24 sata. Česta upotreba marihuane među tinejdžerima može uticati na slabiji uspeh u školi, devijantno ponašanje, delikvenciju i agresivnost, suprotstavljanje i loše odnose sa roditeljima, druženje sa delinkventima i uživaocima droga.

Takođe, istraživanja pokazuju češće regresivno ponašanje (sisanje prsta, bes) kod dece predškolskog uzrasta čiji roditelji uzimaju marihuanu, nego kod dece čiji roditelji ne konzumiraju ovu drogu.

Uticaj marihuana na razvoj šizofrenije

Već 150 godina je poznato da akutna intoksikacija marihuanom može izazvati halucinacije. Mislilo se da je to prolazni efekat koji spontano nestaje. A onda, kasnih 80 ih i 90 ih psihijatri počeli da viđaju sve veći broj mladih ljudi sa shizofrenijom, koji su koristili velike količine kanabisa. U prvom trenutku mislilo se da je to posledica samolečenja, odnosno da su korišćenjem marihuane pokušavali da smanje svoju anksioznost i paranoju. Međutim, kako su njihove porodice često tvrdile da je ova droga izazvala simptome, to je i ispitano. Prateći 119 mladih ljudi kod kojih je dijagnostikovana shizofrenija, otkriveno je ne samo da nije bilo samopomoći, već da su oni koji su nastavili da koriste kanabis u naredne četiri godine, u tri puta većem broju i dalje imali halucinacije nego oni koji su prekinuli sa upotrebom.

Nekoliko studija je do sada pokazalo da oni koji konstantno koriste veće količine marihuane kasnije imaju povećan rizik od razvijanja shizofrenije. Procenjuje se da oko 10% ljudi sa shizofrenijom u Velikoj Britaniji ne bi obolelo da nisu pušili marihuanu, tako da samo u ovoj zemlji, u kojoj su istraživanja i vršena, ima oko 25 000 ljudi čiji životi su uništeni zloupotrebom marihuane.
Zavisnost

Zavisnost od bilo koje droge postoji kad postoji snažna, nekontrolisana želja i potreba za njenim konzumiranjem, uprkos saznanjima o negativnim zdravstvenim i društvenim posledicama.

Postoje mišljenja da marihuana ne izaziva zavisnost, međutim najnovija istraživanja su pokazala da se kod ove droge dugotrajnim korišćenjem podiže prag osetljivosti uživaoca i povećava se njegova tolerancija na drogu, pri čemu se razvija i psihološka zavisnost. Kao i kod drugih oblika zavisnosti, i u ovom se slučaju pojavljuju prateći efekti. Neki teški korisnici pokazuju znakove zavisnosti, jer kad ne uzimaju drogu javlja se apstinencijalna kriza: nemir, gubitak apetita, nesanica, gubitak težine i drhtanje ruku.

Prema jednoj studiji, kod mladih koji uzimaju marihuanu i kod kojih je ranije zabeleženo antisocijalno ponašanje brzo je došlo do stvaranja zavisnosti na ovu drogu. Ova je studija, takođe, pokazala da je kod problematične omladine koja puši cigarete, uzima alkohol i marihuanu, napredovanje od prvog do redovnog uzimanja marihuane bilo toliko kao napredovanje do redovnog pušenja cigareta, a još veće nego kod redovnog uzimanja alkohola.
Marihuana kao uvod u narkomaniju

Marihuana je često, ali ne i uvek, odskočni kamen za teže droge, samo prvo veštačko sredstvo sa kojim osoba eksperimentiše u traženju sebe i zadovoljenju svojih potreba. Upotrebom marihuane stvara se “narkomanska ličnost”, navika i potreba da osoba ne bude “strejt”, odnosno da bude pod dejstvom psihoaktivne supstance. Iskustva sa marihuanom i zaključak da se veštačkim putem može uticati na svoju svest i emocije, stvaraju želju kod predisponiranih osoba da nastave eksperiment sa snažnijim sredstvima. U velikom broju slučajeva kada samo jednom probaju heroin, ekstazi, LSD ili neku drugu drogu sa moćnijim psihofarmakološkim dejstvom, marihuana postaje preslaba droga i napušta se u korist potentnijih i opasnijih droga. Prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) iz 1976. i 1986. godine svaki peti korisnik marihuane kasnije prelazi na hemijski potentnije i opasnije psihoaktivne supstance. Marihuana je najčešće rekreativno upotrebljavana droga kod nas i u svetu. To znači da jedan broj ljudi uzima povremeno marihuanu, te se kod njih ne razvije psihološka zavisnosti, a štetne posledice se ne manifestuju uopšte ili u manjoj meri. Da li će korišćenje marihuane kod pojedinca ostati na rekreativnom niovu ili će se iz toga razviti bolest zavisnosti zavisi od mnoštva faktora. U svakom slučaju osobe koje koriste marihuanu treba da budu oprezne i svesne mogućih rizika.
Geosociološki aspekt upotrebe marihuane

Kada je zloupotreba marihuane u pitanju treba imati u vidu činjenicu da se za razliku od azijskih naroda, Evropljanin i čovek zapadne civilizacije u svojoj istoriji manje susretao sa drogama. Azijski narodi skolini kontemplaciji i izolovanom obliku mišljenja su bili više vezani za marihuana i druge psihoaktivne supstance sa sličnim dejstvom, dakle, drogama koje podstiču meditaciju i inerciju. Čovek zapadne civilizacije, koje svoje potrebe zadovoljava kroz dinamičnost, mobilnost I incijativu, više je pribegavao alkoholu. Ovakva istorijska opredeljenost prema vrsti psihoaktivne supstance i njenim efektima donekle obezbeđuje i relativnu otpornost prema njima. Posezanje za drogom koja ne odgovara duhu nacije, zato je mnogo komplikovanije, jer ne stimuliše osnovna obeležja ličnosti jednog mentaliteta, već provocira nova i nespecifična. Na taj način dolazi do postepene transformacije ličnosti unutar jedne nacije i još većeg zaoštravanja konflikta ličnosti i društva. Zbog toga je alkohol pogubniji za Kineza ili Indijca nego opijum ili marihuana, dok je sasvim obratan slučaj sa Evropejcem ili Severnoamerikancem.

Ako u cilju objašnjenja samo površno pomenemo još uvek nedovoljno razjašnjen faktor rase, kao i izvestan imunitet usled vekovne upotrebe droga kod pojedinih naroda (mada je naučno dokazano da nema urođenih sklonosti za upotrebu opojnih droga), onda treba još obratiti pažnju na proverenu činjenicu da veći deo stanovništva koji upotrebljava droge na drugim kontinentima ove uglavnom ne uzima ni stalno, ni neumerneno, već kada za njima oseti stvarnu potrebu. Ova potreba nastaje, osim u još uvek ponegde održavanim verskim prigodama, iako već u dekadentnoj formi njenih provobitnih funkcija, još i pri zajedničkom proslavljanju svetovnih praznika, kao i pri osećanju jake fizičke iscrpljenosti i umora usled teškog fizičkog rada. Ovi prevenstveno tradicijom, uslovljeni faktori predstavljaju mnogo manju opasnost od uništavajućeg dejstva marihuane i drugih droga, nego kad su ovi faktori psihološke prirode. Kao što je dejstvo alkohola kod ljudi evropske civilizacije mnogo manje izraženo kada je razlog konzumacije socijalne prirode, nego kada je ovaj razlog izrazito psihološke, dakle lične prirode (na primer neurotična tenzija ličnosti), tako je i upotreba droga kod raznih istočnih naroda u istoriji, pa i danas, u slučajevima kada je droga služila društvenom, a ne ličnom cilju, delovala manje štetno i destruktivno, kako na fizičku, tako i na psihičku strukturu uživaoca. Kao dokaz ovoj tvrdnji može da posluži činjenica da jedan deo omladine, koja je danas glavni potrošač droga, nesvesno sklon da prisvajajući za svoju grupu neko filozofsko ili religiozno učenje, propraćeno praktikovanjem nekih rituala koji neodoljivo podsećaju na stare magijske ritual, traži u ovakvim učenjima smisao i podršku pri uzimanju droge. Kao da je ovom delu omladine, koja je sklonija stvaranju grupa i koja retko ili nikako uzima droge usamljeno, potrebno osmišljavanje zloupotrebe narkotičkih sredstava, kako bi lakše podneli i racionalno opravdali njeno uživanje.
Pretpostavka je da je kod mladih koji droge uzimaju kroz ovakvu vrstu društvenog “rituala” i dejstvo droge manje ubitačno.

Odmah sam te provalio da si drot...

Sad ću pročitati post na miru..

o Boxeru

ako je i bio drot onda je stvarno zabrljao, mislim da je ovaj forum zadnje mjesto gdje treba tražiti ovisnike ili dilere.

Neki od nas možda jesu ovisni ali ne o tetrahidrokanabinolu nego o internetu...

Nevjerojatno koliko sam bio u pravu, sve se ježim..

Možda bi trebao loto igrati..

Da skratim, drot početnik koji nakon par ovakvih tekstova misli da nešto zna..

A gdje su svi oni primjeri iz prve ruke; braća, sestre, prijatelji i rodbina?

Boxer, ovo me podsjeća na 'jna' i na njihova objašnjenja nepoželjnih pojava u društvu bitlsizam i punkerizam...

Pa gdje si to našao, majke ti? Vjerovatno u onoj službenoj brošuri što sam je spomenuo prije..

Neću komentirati sav taj tekst, nema smisla, već sam naučio takvi kao ti ne mjenjaju mišljenje koje na kraju krajeva i nije njihovo, već im je dužnost tako misliti..

boxer popij kaficu i smiri se totalno si zabrijao... ajde sad ispričaj šta je štetno kod kafe šala

Boxer kaže