"Također, Negroponte je priznao da je Sugar, OS OLPC-a koji je nastao na osnovu Red Hat Linuxa "pogreška"."
Da su stavili Windowse drugacije bi to zavrsilo... 
"Također, Negroponte je priznao da je Sugar, OS OLPC-a koji je nastao na osnovu Red Hat Linuxa "pogreška"."
Da su stavili Windowse drugacije bi to zavrsilo...
A dobro jutro, da su napravili normalno racunalo s normalnim OS-om.
Pa neki kritičari tog projekta spominju baš OS kao glavni problem; cilj tog računala je bio da pruži djeci jeftino računalo na kojem bi se mogli učiti koristiti "normalnim" računalima, ali taj njihov OS je takav da ne sliči ni Windowsu ni Linux-u, te ne pruža adekvatnu edukaciju niti mogučnosti za kreativno korištenje tog računala.
"Također, Negroponte je priznao da je Sugar, OS OLPC-a koji je nastao na osnovu Red Hat Linuxa "pogreška"."
Da su stavili Windowse drugacije bi to zavrsilo...
Nebi, još gore bi završilo, jer ako nebi bilo linuxa microsoft bi prodavao skuplje.
Inače prodavali su se i windows xp , pogledaj recenzije za dok se pricalo vidjet ćes da je microsoft prodavao windows xp 15 dolara i zarađivao na siromašnoj djeci. A također nije kriv linux, mogli su uzeti poznatije graficko sunčelje.
"Također, Negroponte je priznao da je Sugar, OS OLPC-a koji je nastao na osnovu Red Hat Linuxa "pogreška"."
Da su stavili Windowse drugacije bi to zavrsilo...
Nebi, još gore bi završilo, jer ako nebi bilo linuxa microsoft bi prodavao skuplje.
Ma naravno, računala na kojima su windowsi nikome ne trebaju, nitko se s njima ne koristi i znati korisiti windowse potpuno je beskorisno. :))))))))))
A koliko bi onda po vama koštalo to računalo s Windowsima, jer čisto sumnjam da bi MS džabe dijelio winse....
Ovdje je ipak što niža cijena prioritet. Trebali su nabacit ili neki standardni linux ili neki svoj Windows-Look-a-like OS
Vala, ako je već koštao 200 umesto $100, mogao je da košta i 215. Problem sa linuxom je taj što će se na nekoj "neprerađenoj" distribuciji Afričko ili bilo koje drugo dete kome je to prvi računar jako teško snaći, a srediti linux tako da bude noob friendly nije nimalo lak zadatak, što se sasvim lepo vidi iz brojnih pokušaja raznih velikih i bogatih firmi (mislim na distribucije koje su se pojavile na netbookovima).
No mnogo veći problem za OLPC je pojava Eee PC-ja, Atoma i netbookova uopšte. Istina, koštaju nešto više, ali se zato XO koji OLPC fondacija nije osvežavala ne može ni porediti sa njima. Pri tom je Give 1 Get 1 postao potpuno besmislen. Zašto bi bilo ko platio $425 da bi svega $200 od tog novca bilo potrošeno za laptop nekog siromašnog deteta, a ostatak bio bačen na uređaj koji više niko sa toliko novca u džepu ne želi?
a srediti linux tako da bude noob friendly nije nimalo lak zadatak, što se sasvim lepo vidi iz brojnih pokušaja raznih velikih i bogatih firmi (mislim na distribucije koje su se pojavile na netbookovima).
Jesi probao Ubuntu?
Također, Negroponte je priznao da je Sugar, OS OLPC-a koji je nastao na osnovu Red Hat Linuxa "pogreška".
O rly?
Nebi, još gore bi završilo, jer ako nebi bilo linuxa microsoft bi prodavao skuplje.
Inače prodavali su se i windows xp , pogledaj recenzije za dok se pricalo vidjet ćes da je microsoft prodavao windows xp 15 dolara i zarađivao na siromašnoj djeci. A također nije kriv linux, mogli su uzeti poznatije graficko sunčelje.
Čudno, to mi ne ulazi u priču o Bill Gatesovoj filantropiji. Čudni su ti bogataši. Onako uz šalicu čaja, viskija ili kave raspravljaju o problemima zemalja trećeg svijeta, razbacuju novce u razne zaklade i misle kako su nešto time postigli i možda pokoji misli kako je čiste savjesti sada. Umjesto da se povode ovom izrekom: “Give a man a fish; you have fed him for today. Teach a man to fish; and you have fed him for a lifetime”
Vala, ako je već koštao 200 umesto $100, mogao je da košta i 215. Problem sa linuxom je taj što će se na nekoj "neprerađenoj" distribuciji Afričko ili bilo koje drugo dete kome je to prvi računar jako teško snaći, a srediti linux tako da bude noob friendly nije nimalo lak zadatak, što se sasvim lepo vidi iz brojnih pokušaja raznih velikih i bogatih firmi (mislim na distribucije koje su se pojavile na netbookovima).
Neznam koji su tebi kriteriji za noob friendly OS. Ali instalacija i korištenje Ubuntua, Fedore, openSUSE-a, Mandrive... nije ništa kompliciranije od Windowsa XP.
Ipak mu se mora odati priznanje, jer cela ideja je donela nesto novo u svetu kompjutera.
Moje misljenje je da je netbook koncept dosao na svet zahvaljujuci OLPC.
OLPC je prerano pokrenuo dobru ideju...
Kada OLED ekrani postanu jeftiniji od LCD-a (u obliku folija),
kada HD postane prošlost i SSD sadašnjost (i sa promjenom cijena),
Tada će takve ideje postati stvarnost.
Na YouTube se može pronaći kineska firma koja proizvodi slične stvari OLPC-u ispod 100$.
Igračke koje mogu surfati Firefox-om i ostalo...
OLPC je sjeme koje je trebalo umrijeti, da bi dalo višestruki rod.
A Linux će naravno ostati kada Windowsi i Mac budu prošlost.
Novell je to prvi shvatio i to kao stvarni vlasnik UNIX-a, kupio SuSE Linux distribuciju za 210 milijuna $.
cilj tog računala je bio da pruži djeci jeftino računalo na kojem bi se mogli učiti koristiti "normalnim" računalima
Tvoj komentar je suma sumarum svih problema s OLPC-om jer je totalno kriv. Naime, najveci problem je da su ljudi toliko ograniceni i toliko ogranicenog shvacanja o upotrebi racunala da jos uvijek gledaju na laptop ko na pisacu masinu i kalkulator! 90% zamjerki samom projektu se mogu svesti na "je, a kako pisati tekst i raditi tablice u nekom tablicnom kalkulatoru ili programirati?"
Cilj projekta NIJE bio djecu nauciti koristiti racunalo! Cilj NIJE bio stvoriti vojsku malih uredskih zaposlenika (administracije) ili vojsku malih programera. Cilj projekta je bio omoguciti im da uce sve ostalo, pristup informaciji! Omoguciti im da uce, a da opet to netko ne shvati pogresno, da uce stvari koje se standardno uce u normalnim skolama od prirodnih znanosti do knjizevnosti itd (a ne programirati i biti office drone).
OLPC je trebao biti pomagalo za ucenje i zamjena za tiskane knjige, koje su skupe i nema ih tamo gdje su potrebne (cak i u Hr bi dobro dosao - koliko kostaju udzbenici za jednu godinu?). Je, OLPC kosta vise od jedne knjige, ali ne vise od 30+ knjiga (ili koliko vec, to nije bitno). Preko OLPC-a bi djeca imala pristup velikoj kolicini literature za citanje i zato ekran ima dva nacina rada od kojih je jedan crno-bijeli i vrlo ugodan za citati knjige s vrlo malom potrosnjom. Osim pristupa literaturi na OLPC bi bio software za interaktivno ucenje. Postoji velika kolicina aplikacija za ucenje, baciti samo pogled na Edubuntu gdje su skupili lijepu kolicinu toga. A treca stvar je komunikacija medju klincima dalje od lokalnog sela.
Dakle, ukratko, cilj im je bio pruziti alat za pristup informaciji i komunikaciji prilagodjen djeci koji im je trebao omoguciti da uce i prosire vidike (kad vec ne mogu putovati).
me treba računar (i os) koji će da
Neznam koji su tebi kriteriji za noob friendly OS. Ali instalacija i korištenje Ubuntua, Fedore, openSUSE-a, Mandrive... nije ništa kompliciranije od Windowsa XP.
Barem u slučaju Fedore 11, odgovorno tvrdim da to nije istina. Pokušaću da obrazložim relativno sažeto:
Svaka skinuta instalacija ima drugačiju ekstenziju, .rpm (meni omiljena), .tar.gz, .run, .bin, .sh..., i svaki put (osim kod rpm) treba tražiti uputstva za instalaciju aplikacije.
Takođe, svaki čas treba editovati neki ini fajl i ne daj bože da je to moguće uraditi geditom, nego se mora u konzoli ukucati su pa lepo kucati u nekom editoru koji radi u tekstualnom režimu da bi izmene mogle da se snime (pošto više nije moguće lepo se ulogovati kao root), dakle više nalik na MS-DOS nego na XP.
Pa onda problemi sa SELinuxom koji, u mom slučaju, nije dao da se pokrene MySQL i trebalo je ili stalno držati SELinux isključenim (što se, dabome, ne preporučuje) ili pročitati koji članak, naučiti malo sintakse i napisati policy module (audit2allow se pokazao beskorisnim).
Još kad se na to doda činjenica da se često od iskusnijih korisnika mogu čuti rečenice kao što je: "Instalirao sam _____________ (omiljena distribucija) na novi laptop, malo sam se namučio oko nekih stvari, ali sad skoro sve radi savršeno.", u kojima je ključna reč, barem za nekog ko je navikao na Windows, "skoro", čovek se lepo zapita čemu to?! Koristiti linux samo da bih mogao da kažem da ne koristim Windows? Neka hvala. Za hobistu sa dosta slobodnog vremena je super, ali običnom korisniku (koji nema na raspolaganju profesionalca bi mu sve lepo namestio kao što je slučaj kod poslovne primene) treba kompjuter (i os) koji radi (skroz, 100%, a ne skoro, zamalo i samo što nije).
Svaka instalacija koju sam skinuo je imala drugačiju ekstenziju, .rpm (meni omiljena), .tar.gz, .run, .bin, .sh..., i svaki put (osim kod rpm) je trebalo tražiti uputstva za instalaciju aplikacije.
Takođe, svaki čas je trebalo editovati neki ini fajl i ne daj bože da je to moguće uraditi geditom, nego se mora u konzoli ukucati su pa lepo kucati u nekom editoru koji radi u tekstualnom režimu da bi izmene mogle da se snime (pošto više nije moguće lepo se ulogovati kao root) - dakle više nalik na MS-DOS nego na XP.
Pa onda problemi sa SELinuxom koji, u mom slučaju, nije dao da se pokrene MySQL i trebalo je ili stalno držati SELinux isključenim (što se, dabome, ne preporučuje) ili pročitati koji članak, naučiti malo sintakse i napisati policy module (audit2allow se pokazao beskorisnim).
Ja sam na Ubuntuu vec 6 mjeseci. Vratio sam se na Windowse prije mjesec dana na samo par sati jer program za Logitech daljinske ne radi na Linuxu, a nece ni na Wineu (windows emulatoru).
Osim toga, instalirao sam ga na nekoliko kompova svojih frendova (tocnije frendica) i od tad me vise ne zovu. Zvala me jedino frendica neki dan da joj ne radi bezicna mreza, a "kvar" je bio da je hardverski prekidac prebacila na OFF.
Programi se na Ubuntu ne instaliraju surfanjem po netu i trazenjem odgovarajucih Linux distribucija nego postoji u (nazovima ga) Control panelu program Synaptic Package Manager u kojem se nalazi nekih 27.000 programa. Kad pozelis nesto samo zacekiras kvacicu i stisnes Apply.
Citajuci malo forume kad sam nesto trazio primijetio sam da korisnici najcesce daju upute kroz komandne tekstove, medjutim to je zbog toga jer je tako lakse prenijeti nekome svoje rijesenje. U stvarnosti se sve moze raditi kroz vizualno sucelje.
Neznam koji su tebi kriteriji za noob friendly OS. Ali instalacija i korištenje Ubuntua, Fedore, openSUSE-a, Mandrive... nije ništa kompliciranije od Windowsa XP.
Barem u slučaju Fedore 11, odgovorno tvrdim da to nije istina. Pokušaću da obrazložim relativno sažeto:
Svaka skinuta instalacija ima drugačiju ekstenziju, .rpm (meni omiljena), .tar.gz, .run, .bin, .sh..., i svaki put (osim kod rpm) treba tražiti uputstva za instalaciju aplikacije.
A da probas neki packet manager, bilo bi ti lakse (dobivat ces samo svoje omiljene .rpm) 
Naravno da tu prvo gledam, ali nema baš sve, a i desilo mi se da odatle instaliram NetBeans pa da se on iz nepoznatog razloga tako vuče da je čak i navigacija po menijima bila poprilično otežana (uopšte mi nije jasno zašto, poskidao sam sve zakrpe za IDE i OS, ali nije pomoglo) tako da sam na kraju morao da ga deinstaliram i da skinem Javu i NetBeans sa Sun-ovog sajta da bi sve proradilo kako treba. I ne tvrdim da je bilo posebno komplikovano, ali definitivno nije ono što kućni korisnik očekuje ako je koristio Windows (a čujem, na žalost nisam imao prilike da probam, da su, kad već govorimo o ovom problemu, instalacija i deinstalacija programa na Mac OS X-u još jednostavnije).
I to je otprilike i moj opšti utisak o linuxu. Iako je os u suštini dobar, gotovo sve je komplikovanije nego što bi moralo da bude, toliko da se ponekad čak čini da je namerno tako, i zbog toga bez obzira na zaista lepe desktope nije spreman za široku kućnu upotrebu.
Pa neki kritičari tog projekta spominju baš OS kao glavni problem; cilj tog računala je bio da pruži djeci jeftino računalo na kojem bi se mogli učiti koristiti "normalnim" računalima, ali taj njihov OS je takav da ne sliči ni Windowsu ni Linux-u, te ne pruža adekvatnu edukaciju niti mogučnosti za kreativno korištenje tog računala.
-problem je u proizvođaču OSa, to je također komercijalni dio... jer sve se može napraviti samo ipak ima cijenu, a razni vlasnici OSa ne žele sami sebi uništiti posao.
"Također, Negroponte je priznao da je Sugar, OS OLPC-a koji je nastao na osnovu Red Hat Linuxa "pogreška"."
Da su stavili Windowse drugacije bi to zavrsilo...
Nebi, još gore bi završilo, jer ako nebi bilo linuxa microsoft bi prodavao skuplje.
Ma naravno, računala na kojima su windowsi nikome ne trebaju, nitko se s njima ne koristi i znati korisiti windowse potpuno je beskorisno. :))))))))))
-kako bi završilo? tko to zna.. možda je krivac N.Negroponte jer nije spreman (naivno) ušao u sve to...
A koliko bi onda po vama koštalo to računalo s Windowsima, jer čisto sumnjam da bi MS džabe dijelio winse....
Ovdje je ipak što niža cijena prioritet. Trebali su nabacit ili neki standardni linux ili neki svoj Windows-Look-a-like OS
-koliko bi koštalo? kao Eee?, Atom? ... i ovako je koštalo više nego neka komercijalna rijšenja -logika? Software može imati bilo koju cijenu od 0 (nula) pa nadalje... i svejedno se na njemu može zaraditi.
Dali bi MS pristao na sponzoriranje, npr. donacijom 10.000 (ili neograničeno) licenci windowsa? možda bi?, usput, možda bi -bio bi optužen da pokušava privući nerazvijene/djecu na win. itd. Možda bi kao obično, večina tih licenci završila negdje drugdje, kao vreče s brašnom..(crno tržište). Ali u startu je odabran linux kao jeftiniji pa je to samo nagađanje.
Vala, ako je već koštao 200 umesto $100, mogao je da košta i 215. Problem sa linuxom je taj što će se na nekoj "neprerađenoj" distribuciji Afričko ili bilo koje drugo dete kome je to prvi računar jako teško snaći, a srediti linux tako da bude noob friendly nije nimalo lak zadatak, što se sasvim lepo vidi iz brojnih pokušaja raznih velikih i bogatih firmi (mislim na distribucije koje su se pojavile na netbookovima).
No mnogo veći problem za OLPC je pojava Eee PC-ja, Atoma i netbookova uopšte. Istina, koštaju nešto više, ali se zato XO koji OLPC fondacija nije osvežavala ne može ni porediti sa njima. Pri tom je Give 1 Get 1 postao potpuno besmislen. Zašto bi bilo ko platio $425 da bi svega $200 od tog novca bilo potrošeno za laptop nekog siromašnog deteta, a ostatak bio bačen na uređaj koji više niko sa toliko novca u džepu ne želi?
- vrijeme kad je smišljana ideja je bilo okvirno 500$ za jeftini notebook..(ideja netPC također) -da, kao što je ovdje naglašeno give1-get1 je besmisleno/bespotrebno. Sponzoru je bolje dati neku značku crvenog križa ili tapkanje po ramenu i stisak ruke. 
Ipak mu se mora odati priznanje, jer cela ideja je donela nesto novo u svetu kompjutera.
Moje misljenje je da je netbook koncept dosao na svet zahvaljujuci OLPC.
-već je prije postojao koncept.. (po njemu je i OLPC) sad su samo cijene hardwarea i mogućnosti omogućile komercijalnu proizvodnju.
što samo pokazuje koliko je 'skuplje' raditi nekomercijalne proizvode i ovisiti o donatorima, dobroj volji i sl.
cilj tog računala je bio da pruži djeci jeftino računalo na kojem bi se mogli učiti koristiti "normalnim" računalima
Tvoj komentar je suma sumarum svih problema s OLPC-om jer je totalno kriv. Naime, najveci problem je da su ljudi toliko ograniceni i toliko ogranicenog shvacanja o upotrebi racunala da jos uvijek gledaju na laptop ko na pisacu masinu i kalkulator! 90% zamjerki samom projektu se mogu svesti na "je, a kako pisati tekst i raditi tablice u nekom tablicnom kalkulatoru ili programirati?"
Cilj projekta NIJE bio djecu nauciti koristiti racunalo! Cilj NIJE bio stvoriti vojsku malih uredskih zaposlenika (administracije) ili vojsku malih programera. Cilj projekta je bio omoguciti im da uce sve ostalo, pristup informaciji! Omoguciti im da uce, a da opet to netko ne shvati pogresno, da uce stvari koje se standardno uce u normalnim skolama od prirodnih znanosti do knjizevnosti itd (a ne programirati i biti office drone).
OLPC je trebao biti pomagalo za ucenje i zamjena za tiskane knjige, koje su skupe i nema ih tamo gdje su potrebne (cak i u Hr bi dobro dosao - koliko kostaju udzbenici za jednu godinu?). Je, OLPC kosta vise od jedne knjige, ali ne vise od 30+ knjiga (ili koliko vec, to nije bitno). Preko OLPC-a bi djeca imala pristup velikoj kolicini literature za citanje i zato ekran ima dva nacina rada od kojih je jedan crno-bijeli i vrlo ugodan za citati knjige s vrlo malom potrosnjom. Osim pristupa literaturi na OLPC bi bio software za interaktivno ucenje. Postoji velika kolicina aplikacija za ucenje, baciti samo pogled na Edubuntu gdje su skupili lijepu kolicinu toga. A treca stvar je komunikacija medju klincima dalje od lokalnog sela.
Dakle, ukratko, cilj im je bio pruziti alat za pristup informaciji i komunikaciji prilagodjen djeci koji im je trebao omoguciti da uce i prosire vidike (kad vec ne mogu putovati).
-teoretski, jedino što to kao i bezbroj ideja zapne u izvedbi.
Zapravo, ista ta djeca bi radije mobitel, wii itd.. -za to i siromašni nađu dovoljno novca. (normalno, ljudusko ponašanje, želje..) A sadržaj i korisnost je nakraju ono zbog čega se nešto koristi. Ovo je bio promašaj.
me treba računar (i os) koji će da
Neznam koji su tebi kriteriji za noob friendly OS. Ali instalacija i korištenje Ubuntua, Fedore, openSUSE-a, Mandrive... nije ništa kompliciranije od Windowsa XP.
Barem u slučaju Fedore 11, odgovorno tvrdim da to nije istina. Pokušaću da obrazložim relativno sažeto:
Svaka skinuta instalacija ima drugačiju ekstenziju, .rpm (meni omiljena), .tar.gz, .run, .bin, .sh..., i svaki put (osim kod rpm) treba tražiti uputstva za instalaciju aplikacije.
Takođe, svaki čas treba editovati neki ini fajl i ne daj bože da je to moguće uraditi geditom, nego se mora u konzoli ukucati su pa lepo kucati u nekom editoru koji radi u tekstualnom režimu da bi izmene mogle da se snime (pošto više nije moguće lepo se ulogovati kao root), dakle više nalik na MS-DOS nego na XP.
Pa onda problemi sa SELinuxom koji, u mom slučaju, nije dao da se pokrene MySQL i trebalo je ili stalno držati SELinux isključenim (što se, dabome, ne preporučuje) ili pročitati koji članak, naučiti malo sintakse i napisati policy module (audit2allow se pokazao beskorisnim).
Još kad se na to doda činjenica da se često od iskusnijih korisnika mogu čuti rečenice kao što je: "Instalirao sam _____________ (omiljena distribucija) na novi laptop, malo sam se namučio oko nekih stvari, ali sad skoro sve radi savršeno.", u kojima je ključna reč, barem za nekog ko je navikao na Windows, "skoro", čovek se lepo zapita čemu to?! Koristiti linux samo da bih mogao da kažem da ne koristim Windows? Neka hvala. Za hobistu sa dosta slobodnog vremena je super, ali običnom korisniku (koji nema na raspolaganju profesionalca bi mu sve lepo namestio kao što je slučaj kod poslovne primene) treba kompjuter (i os) koji radi (skroz, 100%, a ne skoro, zamalo i samo što nije).
-dodati tome i mogućnost pristupa brzm ADSLu i poznavanje engleskog ... ili imati nekog lokalnog-seoskog gurua za linux koji dok ne lovi lavove i gnue, radi pakete za GNU.
Svaka instalacija koju sam skinuo je imala drugačiju ekstenziju, .rpm (meni omiljena), .tar.gz, .run, .bin, .sh..., i svaki put (osim kod rpm) je trebalo tražiti uputstva za instalaciju aplikacije.
Takođe, svaki čas je trebalo editovati neki ini fajl i ne daj bože da je to moguće uraditi geditom, nego se mora u konzoli ukucati su pa lepo kucati u nekom editoru koji radi u tekstualnom režimu da bi izmene mogle da se snime (pošto više nije moguće lepo se ulogovati kao root) - dakle više nalik na MS-DOS nego na XP.
Pa onda problemi sa SELinuxom koji, u mom slučaju, nije dao da se pokrene MySQL i trebalo je ili stalno držati SELinux isključenim (što se, dabome, ne preporučuje) ili pročitati koji članak, naučiti malo sintakse i napisati policy module (audit2allow se pokazao beskorisnim).
Ja sam na Ubuntuu vec 6 mjeseci. Vratio sam se na Windowse prije mjesec dana na samo par sati jer program za Logitech daljinske ne radi na Linuxu, a nece ni na Wineu (windows emulatoru).
Osim toga, instalirao sam ga na nekoliko kompova svojih frendova (tocnije frendica) i od tad me vise ne zovu. Zvala me jedino frendica neki dan da joj ne radi bezicna mreza, a "kvar" je bio da je hardverski prekidac prebacila na OFF.
Programi se na Ubuntu ne instaliraju surfanjem po netu i trazenjem odgovarajucih Linux distribucija nego postoji u (nazovima ga) Control panelu program Synaptic Package Manager u kojem se nalazi nekih 27.000 programa. Kad pozelis nesto samo zacekiras kvacicu i stisnes Apply.
Citajuci malo forume kad sam nesto trazio primijetio sam da korisnici najcesce daju upute kroz komandne tekstove, medjutim to je zbog toga jer je tako lakse prenijeti nekome svoje rijesenje. U stvarnosti se sve moze raditi kroz vizualno sucelje.
Da. -zapravo, identična situacija na windowsima, naime gospođa je koristila w'n'w neznajući da u stanu može i wireless, samo onaj mali gumb... -to ne govori ništa o OSu nego o korisnicima. btw. -frendice te više ne zovu, razmisli... vrati im windoze.. ;-)
Kao što i (tux?) kaže, windowse samo zbog logitecha... -znači na windozama radi? To je osnovno. I često je situacija sa slabim (starim) PCjem, da uredno može raditi s XPom, ali s novom linux distrom ne.
Spominje se i riba i ribarenje.. (da, to je dobra izreka, pametna) ... -hmm, a što ako je riba izlovljena, što ako postoje kvote, što ako nema novca za brod, mrežu, poreze... nakraju ga opljačkaju pirati na pučini. itd..
MS je komercijalna tvrtka, to što prodaje windowse nije grijeh, za 15$ nitko ne može reći da je puno, a B.Gates vjerojatno donira više $$ od ostatka svijeta zajedno, uključujući i N.Negropontea. Naravno i distre se naplaćuju, bar cijena medija, zar ne?
Isprika za duljinu, i nisu sve replike kontra (s većinom svih sadržaja se slažem), nego kao nastavak mišljenja...
samo na jednom mjestu da se dobije BigPicture uvid. 
Ma sad me zovu samo na palacinke sto je bolje nego da ja prtljam po notebooku dok drugi cugaju .
Barem u slučaju Fedore 11, odgovorno tvrdim da to nije istina. Pokušaću da obrazložim relativno sažeto:
Svaka skinuta instalacija ima drugačiju ekstenziju, .rpm (meni omiljena), .tar.gz, .run, .bin, .sh..., i svaki put (osim kod rpm) treba tražiti uputstva za instalaciju aplikacije.
Takođe, svaki čas treba editovati neki ini fajl i ne daj bože da je to moguće uraditi geditom, nego se mora u konzoli ukucati su pa lepo kucati u nekom editoru koji radi u tekstualnom režimu da bi izmene mogle da se snime (pošto više nije moguće lepo se ulogovati kao root), dakle više nalik na MS-DOS nego na XP.
Pa onda problemi sa SELinuxom koji, u mom slučaju, nije dao da se pokrene MySQL i trebalo je ili stalno držati SELinux isključenim (što se, dabome, ne preporučuje) ili pročitati koji članak, naučiti malo sintakse i napisati policy module (audit2allow se pokazao beskorisnim).
Još kad se na to doda činjenica da se često od iskusnijih korisnika mogu čuti rečenice kao što je: "Instalirao sam _____________ (omiljena distribucija) na novi laptop, malo sam se namučio oko nekih stvari, ali sad skoro sve radi savršeno.", u kojima je ključna reč, barem za nekog ko je navikao na Windows, "skoro", čovek se lepo zapita čemu to?! Koristiti linux samo da bih mogao da kažem da ne koristim Windows? Neka hvala. Za hobistu sa dosta slobodnog vremena je super, ali običnom korisniku (koji nema na raspolaganju profesionalca bi mu sve lepo namestio kao što je slučaj kod poslovne primene) treba kompjuter (i os) koji radi (skroz, 100%, a ne skoro, zamalo i samo što nije).
Nisam mislio iči u širu problematiku, ali sam očekivao takav odgovor.
Ubuntu ima .deb front end installer gdebi, nema potrebe za terminalom u večini slučajeva. SUSE je počeo razvijati 1- click install, Lin/Freespire je koristio CNR. Tako da se ide u smjeru pojednostavljivanja instalacije programa za one korisnike koji nemaju volje ili znanja se služiti terminalom. Neki od programa već imaju pripremljene .deb, .rpm pakete za popularnije distribucije pa nije potrebno skidati .tar.gz i kompajlirati. Čak se nVIDIA i ATi driveri mogu instalirati bez potrebe terminala jer Ubuntu npr. sve obavi automatski za korisnika preko Restricted Drivers Managera. Čuo sam te priče sa SELinuxom, probaj AppArmor.
Što se tiče pokretanja prozora tj. tekst editora u grafičkom modu sa root ovlastima, za KDE je naredba kdesu a za GNOME gksudo.
Za nekompatibilnost hardwera sa GNU/Linuxom su krivi proizvođači. Mali podsjetnik na: A possible bug in Foxconn boards BIOS affects Linux ACPI.
Večina popularnijih distribucija dolazi out of the box sa nekim tekst editorom (Gedit, Kwrite, Writer, Abiword...), audio i video playerom (Rhythmbox, Amarok, Banshee, Exaile, Audacious, VLC, Kaffeine, Totem...) programom za obradu slika (GIMP, Krita, Inkscape, Draw...), programom za CD/DVD snimanje (Brasero, K3B), email (Evolution, Thunderbird, Kmail, Claws mail...). Tako da neznam, koju bi to aplikaciju trebalo još instalirati za običnog korisnika kojemu kompjuter služi za surfanje, pisanje teksta i sličnih radnji, bez igranja igri.
Hobisti sa dovoljno slobodnog vremena instaliraju gentoo, a na brzinu arch.
Naravno da tu prvo gledam, ali nema baš sve, a i desilo mi se da odatle instaliram NetBeans pa da se on iz nepoznatog razloga tako vuče da je čak i navigacija po menijima bila poprilično otežana (uopšte mi nije jasno zašto, poskidao sam sve zakrpe za IDE i OS, ali nije pomoglo) tako da sam na kraju morao da ga deinstaliram i da skinem Javu i NetBeans sa Sun-ovog sajta da bi sve proradilo kako treba. I ne tvrdim da je bilo posebno komplikovano, ali definitivno nije ono što kućni korisnik očekuje ako je koristio Windows (a čujem, na žalost nisam imao prilike da probam, da su, kad već govorimo o ovom problemu, instalacija i deinstalacija programa na Mac OS X-u još jednostavnije).
I to je otprilike i moj opšti utisak o linuxu. Iako je os u suštini dobar, gotovo sve je komplikovanije nego što bi moralo da bude, toliko da se ponekad čak čini da je namerno tako, i zbog toga bez obzira na zaista lepe desktope nije spreman za široku kućnu upotrebu.
Probaj Ubuntu 9.04. i preko Synaptica instaliraj NetBeans 6.5, nebi smjelo biti problema.
Cak i za igre, ali ne windows nego flash. Malom sam nakon 20-te reinstalacije windowsa (jer je svaki put pobrao neki trojan i zagusio nam internet) instalirao Ubuntu i sad se igra samo flash igrice. Potpuno je zadovoljan s tim jer sam u zadnjoj akciji t-coma dobio i PS2, pa ako se hoce igrati neke akcije onda igra PS2, a ako hoce neki multiplayer onda igra na netu nesto.
Cak i za igre, ali ne windows nego flash. Malom sam nakon 20-te reinstalacije windowsa (jer je svaki put pobrao neki trojan i zagusio nam internet) instalirao Ubuntu i sad se igra samo flash igrice. Potpuno je zadovoljan s tim jer sam u zadnjoj akciji t-coma dobio i PS2, pa ako se hoce igrati neke akcije onda igra PS2, a ako hoce neki multiplayer onda igra na netu nesto.
Možeš pokrenuti preko Winea ili čak nativno neke igre. Inače si u pravu, nema više gnjavaže sa virusima i spywareom.
Hvala na savetima, Tux. Zaista bih voleo da linux više zaživi i drago mi je što vidim da ima ljudi sa pozitivnim iskustvima, mada je moje čak i sa aspekta običnog kućnog korisnika bilo pomalo razočaravajuće (na moje pozitivno iznenađenje, TV kartica je prepoznata, ali slika ima možda 15fps; Brasero pri rezanju DVD-jeva nema nameru da podigne brzinu iznad nekih 3MB/s iako sam odabrao 16x, a pri tom nemam nikakvu egzotiku, interni Samsung na (P)ATA interfejsu, nov, savršeno radi sa Nerom 6, probaću K3B; nije baš idealno ni to što me je FAQ na fedoraproject.org uputio na neku web stranicu gde sam morao da otvorim nalog i da u web trgovini "kupim" za $0 dekoder da bih mogao da slušam MP3-ce, ali to se barem radi samo jednom; itd).
Jedino me je apsolutno oduševio sam postupak instalacije sa live CD-a koji je onoliko jednostavan ili onoliko detaljan koliko korisnik želi, a pri tom je sve vreme podignut potpuno funkcionalan operativni sistem tako da je moguće tražiti uputstva na netu ili raditi nešto sasvim deseto za vreme trajanja tog procesa.
podsjeća me na onaj prastari nintendo na kojem sam igrala tetris ko mala 
cilj tog računala je bio da pruži djeci jeftino računalo na kojem bi se mogli učiti koristiti "normalnim" računalima
Tvoj komentar je suma sumarum svih problema s OLPC-om jer je totalno kriv. Naime, najveci problem je da su ljudi toliko ograniceni i toliko ogranicenog shvacanja o upotrebi racunala da jos uvijek gledaju na laptop ko na pisacu masinu i kalkulator! 90% zamjerki samom projektu se mogu svesti na "je, a kako pisati tekst i raditi tablice u nekom tablicnom kalkulatoru ili programirati?"
Cilj projekta NIJE bio djecu nauciti koristiti racunalo! Cilj NIJE bio stvoriti vojsku malih uredskih zaposlenika (administracije) ili vojsku malih programera. Cilj projekta je bio omoguciti im da uce sve ostalo, pristup informaciji! Omoguciti im da uce, a da opet to netko ne shvati pogresno, da uce stvari koje se standardno uce u normalnim skolama od prirodnih znanosti do knjizevnosti itd (a ne programirati i biti office drone).
OLPC je trebao biti pomagalo za ucenje i zamjena za tiskane knjige, koje su skupe i nema ih tamo gdje su potrebne (cak i u Hr bi dobro dosao - koliko kostaju udzbenici za jednu godinu?). Je, OLPC kosta vise od jedne knjige, ali ne vise od 30+ knjiga (ili koliko vec, to nije bitno). Preko OLPC-a bi djeca imala pristup velikoj kolicini literature za citanje i zato ekran ima dva nacina rada od kojih je jedan crno-bijeli i vrlo ugodan za citati knjige s vrlo malom potrosnjom. Osim pristupa literaturi na OLPC bi bio software za interaktivno ucenje. Postoji velika kolicina aplikacija za ucenje, baciti samo pogled na Edubuntu gdje su skupili lijepu kolicinu toga. A treca stvar je komunikacija medju klincima dalje od lokalnog sela.
Dakle, ukratko, cilj im je bio pruziti alat za pristup informaciji i komunikaciji prilagodjen djeci koji im je trebao omoguciti da uce i prosire vidike (kad vec ne mogu putovati).
-teoretski, jedino što to kao i bezbroj ideja zapne u izvedbi.
Zapravo, ista ta djeca bi radije mobitel, wii itd.. -za to i siromašni nađu dovoljno novca. (normalno, ljudusko ponašanje, želje..) A sadržaj i korisnost je nakraju ono zbog čega se nešto koristi. Ovo je bio promašaj.
Je li? Evo ti npr vijest danas na BBC-u: http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/8166196.stm ili http://news.bbc.co.uk/2/hi/technology/8165262.stm Bilo bi i vise ovakvih primjera da imaju prilike.
Postoji velika kolicina aplikacija za ucenje, baciti samo pogled na Edubuntu gdje su skupili lijepu kolicinu toga. A treca stvar je komunikacija medju klincima dalje od lokalnog sela.
Dakle, ukratko, cilj im je bio pruziti alat za pristup informaciji i komunikaciji prilagodjen djeci koji im je trebao omoguciti da uce i prosire vidike (kad vec ne mogu putovati).
-teoretski, jedino što to kao i bezbroj ideja zapne u izvedbi.
Zapravo, ista ta djeca bi radije mobitel, wii itd.. -za to i siromašni nađu dovoljno novca. (normalno, ljudusko ponašanje, želje..) A sadržaj i korisnost je nakraju ono zbog čega se nešto koristi. Ovo je bio promašaj.
Je li? Evo ti npr vijest danas na BBC-u: http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/8166196.stm ili http://news.bbc.co.uk/2/hi/technology/8165262.stm Bilo bi i vise ovakvih primjera da imaju prilike.
-da i..? (pojašnjenje odgovora za/protiv, što je dokazuje link?)
-to pokazuje da je ljudima važnije napuniti mobitel i to plaćaju 2$, zar ne? (ako nije došlo do 'šuma na liniji', slično govorim tipkam i ja.)
